Predsednik Alternative, Slađan Rakić, jedan je od 120 radnika gradskih javno komunalnih preduzeća koji su dobili otkaz posle ujedinjenja u jednu firmu.

Svima je jasno da je to i politička poruka – ako budete imali kičmu možete proći kao Rakić. Osetio je potrebu da se otvoreno obrati javnosti Kragujevca i Srbije. Pismo u kojem se može pronaći za svakog po nešto i trebalo bi ga pročitati u celosti:

„Odmah se izvinjavam jer mi pisanje i nije jača strana, ali istina jeste.

Prvi put sa 46 godina života doživeo sam da na nekom ocenjivanju dobijem lošu ocenu,  mislio sam da se nikada neću naći u takvoj situaciji, jer sam oduvek bio odličan đak. Tako su me roditelji vaspitali, kao poštenu, vrednu osobu koja je odrasla u duhu tradicionalnih vrednosti i s verom u Boga.

Za sve postoji  prvi put. Došlo je do ocenjivanja u mom preduzeću JKP „Gradaske Tržnice“,  na osnovu ocena dobijenih od strane direktora radnici su rangirani za ulazak u novo preduzeće JKP „Šumadija“’. U sredu oko 12.00 h izbaciše spisak na oglasnoj tabli  Aerodromske pijace. Posmatram, nisam položio. Prvi osećaj je čudjenje, a zatim me preplavi ponos. Nisam prošao, hvala Bogu! Ocenjivali su politički poltroni, ljudi koji u svom životu nisu uradili ništa, koji su niko, koji nose flekice na laktovima… ocenjivali su me oni kod kojih bi me bilo sramota da sam prošao.

Slađane Rakiću dobio si nedovoljnu ocenu, sada možeš deci reći šta znači biti čestit čovek!

Nisam ni prvi ni poslednji koji je izgubio posao prilikom reorganizacije i transformacije kragujevačke privrede. Hiljade Zastavinih radnika, pa tu je Filip Kljajić, 21. Oktobar, Proleter, Romanija, 22. Decembar, Beko, Elvod, Šumadija Des, radnici Crvene zvezde, Miloduha, Ortotexa, Nezavisne Svetlosti, Televizije Kragujevac, dopisništva Novosti, Ratka Mitrovića, Kazimira Veljkovića, Autosaobraćaja, Stragarit, Strna Žita, Robne kuće Beograd, UTP, TP Srbija… i niko nije umro gladan.

Ne mogu reći da nisam pomislio i da ne mislim na egzistenciju svoje porodice, ipak apsolutno sam siguran u svoje sposobnosti, kako radne tako i organizacione, nema tu mesta strahu.

Dok sam nabrajao ova preduzeća, a neka sam i izostavio želim da podsetim  koliko smo mi kao  grad u qrcu, u kome su sve stranke sve obećavale da će pokrenuti privredu i svi su slagali.  Apsolutno svi, pojedini na vlasti pojedini u opoziciji, a pojedini uvek u vlasti…

U Tržnici sam radio 21 godinu, na razlićitim radnim mestima, što je uvek, uvek zavisilo od toga koliko sam stao na žulj ljudima iz gradske vlasti u tom trenutku. Bio sam obezbeđenje, nabavka, rukovodilac Šarene pijace (kod Rode), stočno-kvantaške pijace, zelene, radio sam i kao kontrolor jedan i kontrolor dva, pomoćnik direktora, rukovodilac sektora, bio sam i u više navrata referent, pa onda komercijala, magacioner, utovarao i istovarao robu i tako 19 rešenja i aneksa. I sve sam uredno potpisao nisam se nikada, apsolutno nikada  pozvao za neku vezu ili vezicu ili tužio preduzeće sto su mnogi radili i dobili oštetu na sudu. Uvek sam pričao ne mogu da tužim svoje preduzeće jer sam ga doživljavao kao svoju kuću. Što se tiče korupcije u okviru preduzeća, uvek bio na strani pravde i jednakosti i u više navrata čak i fizički napadan, morao sam od policije da tražim zaštitu koju nisam dobio od svojih rukovodilaca, iako sam samo štitio interes preduzeća i pokušao da ukažem na korupciju i da nam velika količina novca odlazi van računa.  Čak je i moj sadašnji direktor-ocenjivač, rekao na prvom svom kolegijumu pred svim rukovodiocima da jedino za Slađana Rakića nije čuo ni jednu jedinu ružnu reč i na istom kolegijumu Nebojši Vasiljeviću rekao da od sutra se preseli iz glavne direkcije na Aerodromsku pijacu. Ali desilo se obrnuto, da čovek ne može da poveruje. Mene su slali posle tri nova Aneksa na sve niže radno mesto i  poslat sam na Aerodrom kao neki pomoćnik saradnika, a radio sam nabavku robe, a na iznenađenje svih gospodin Vasiljević je postao savetnik direktoru i dobio kancelariju preko puta njegove…

Ako se vratimo koju godinu unazad, kada se desilo ono karantinsko preuzimanje vlasti kada je Verko preglasan i sin predsednika Republike Srbije postao gradonačelnik. E, tada su me svi napadali. Da sam se prodao za pare, da sam se prodao za funkcije, da sam uzeo stanove, lokale. Sada vam kažem prvi i poslednji put da to ništa nije istina! Da sam tada to pričao niko me nebi slušao i niko mi nebi ništa verovao. Čak i moj drug Zoran Rajović tada iz DS reče na RTK da sam se prodao za 36.000 dinara. Nisam Rajo, nisam se prodao i ti si tada to znao kao što i sada znaš. jednostavno nisam dobio ništa ostao sam na istoj poziciji u preduzeću (sav novac koji koji smo dobili kao naknadu za UO  Apoteke je potrošen u dobrotvorne svrhe što se i moglo videti na televiziji Kragujevac kada smo novčano pomagali školske zadruge, socijalno ugrožene porodice, uređivali školska dvorišta, autobuska stajališta, pravili dečija igrališta organizovali preko 50 izložbi ženskih rukotvorina.) Vidite po tome se ja razlikujem od Vas.

Nisam dobio ništa od Radomira, ne zato što mi on nije hteo dati, već što ja nisam ništa tražio.  Jer ni tada, a ni sada nisam podržavao vlast Srpske napredne stranke. Sada se svi pitate što sam glasao protiv Verka. Vreme je da kažem zašto! Kao prvo Verko je od 2004. do 2014. uvek brutalno napadao Demokratsku stranku u Kragujevcu. Za sve što ne valja u gradu je bila kriva DS i žuti, Aca, Guta i Vlatko. Mi tada u DS-u smo svoju politiku tako i kreirali da nam je Verko u to vreme bio jedina ozbiljna konkurecija. Setite se dvehiljadite, mnogi glasači nisu podržavali Koštunicu ili Đinđića, ali su za njih glasala jer su bili protiv Slobodana Miloševića. Tako sam i ja potpisao papir gospodinu  Nikoliću da ima moju podršku za smenu Veroljuba Stevanović. I tačka. Niko nije uspeo da me ubedi da promenim mišljenje, apokušavali su i to nudeći sve i svašta…

To je bilo leto, mislim 5-6 avgust, kada je u gradski odbor Demokratske stranke došao potpredsednik Ćirić i još par njih i održali sastanak da nas ubede da posle svih godina, podržimo Verka.

Aman ljudi, mi smo već dogovorili sa Radomirom da ćemo glasati za smenu Stevanovića – rekao sam više puta. Svi do jednog su pognuli glave i rekli promenićemo mišljenje i ućićemo u vlast sa Verkom, posle desetogodišnjeg žestokog rata. Rekao sam JA to neću uraditi, nema šanse. Gospodin Ćirić mi je rekao da ću biti isključen iz stranke, na šta sam mu ja odgovorio da kad dođe vreme, ja ću glasati za Verkovu smenu i kraj.  Sastanak se završio i posle par dana DS ulazi u vlast sa Verkom. Dobili su 4 mesta u veću tj.pomoćnici gradonačelnika, Raja prosveta, Dušan neka sadasnja sa republičkom vladom, Vlada socijalu i ja kao četvrti potpresednik stranke, mesto pomoćnika gradonačelnika za uređivanje grada. Odmah sam rekao, ne i ne po sto puta ne. Odbio sam mesto pomoćnika gradonačelnika i na moje mesto Skupština grada imenuje Jasminu Predojević. Tako su čelnici Demokratske Stranke  prevarili Radomira Nikolića, što nije strašno, ali izdali su i svoje članove i glasače kojima su nametnuli Veroljuba  posle  svih strašnih desetogodišnjih optužbi da je to najgora vlast u istojiji grada Kragujevca, crna rupa i  ušli baš sa njim u vlast. Ja nisam i rekli su mi, ti si budala.

Tvrdim i tada i sada da nisam, već čestit i pošten čovek koji se drži datih reči bez obzira koje to posledice nosi po njega. Možda je to samo neobično, navikli smo na laži, lažna obećanja, lažne ljude! Može neko reći neobično za nekoga ko je u politici, po meni i mojim saradnicima nije! U međuvremenu sam unapređen u pomoćnika direktora u Tržnicama iako to nikome nikada nisam tražio, možda je  Dušana, Raju i Vladu grizla savest što nisam prihvatio mesto pomoćnika ili pre će biti da ako Radomir sakupi većinu za smenu ja ne glasam jer sam eto postao pomoćnik direktora u Tržnici. Izgleda da me nisu dovoljno poznavali kako tada tako ni sada.

Došao je i taj dan. Dan D. Radomir je sakupio 41 potpis a potrebno mu je 44 da smeni Verka.  Milan Urošević je sada na mukama. Grupa demokrata okupljena oko Verka u vlasti ubeđuje ga da neću glasati za Verkovu smenu i da Radomir nema dovoljnu većinu za smenu, tj. nema 41 već 40 potpisa.

Tih dana bio sam najtraženiji čovek u Kragujevcu kome su nuđene razne stvari ne možete ni da zamislite sve koje. Samo da glasam kako oni hoće. Došao je i taj dan. Posle ko zna koliko kafa popijenih u Forumu sa mnogo, mnogo različitih ljudi, šetam  između hotela Kragujevac i Centrotextila, zvoni mi telefon, pise Milan Urošević.  Javim se  „Slađane nalazim se kod Verka u kabinetu ovi tvoji iz DS-a mi kažu da nisi u Raletovoj priči već da si potpisao Verku podršku“. Nisam Milane, lažu te, znaš ja jesam političar ali nikada ne lažem, možda i zbog toga neću uspeti kao političar u životu, ali takav sam kakav sam i ne lažem. Odgovorio sam mu. „Jel to sigurno“ pitao me je još jednom. Rekoh odlučno DA.

Nije prošlo ni 2-3 min, zove me Raja i kaže mi „Ako te Milan ponovo pozove, molim te, nemoj da mu se javljaš“. Razgovor je trajao veoma kratko. Prođe 5-10 minuta i opet telefon zvoni. Ponovo Milan Urošević i javim se : „Slađane što me lažeš pokazuju mi spisak koji si ti potpisao…“. Čekaj Milane, stani malo, stani molim te, ne lažem te  pogledaj šta piše na vrhu papira u zaglavlju, ne piše to što ti kažu već piše da su to potpisi za nastupanje odborničkog kluba DS u cilju razvoja Kragujevca  i ništa više nisam potpisao da podržavam Verka. Milan se ućuta par sekundi, valjda je čitao naslov i uvideo da su hteli da ga obmanu, i reče mi „Ok sve sam sada pročitao i sve mi je jasano“. Ubrzo je izašao iz Verkovog kabineta prešao u prostorije SNS u Domu samoupravljača i potpisao Radomiru, koji je tada dobio magičnu brojku od 44 odbornika koliko je potrebno za smenu.

Mislim da ih je potom odveo u Končarevo u karantin par dana pred Skupštinu. Mogu da kažem da nisam bio u Končarevu, trpeo sam pritiske tih par dana nenormalne, od posla, pa preko Eko Parka, pa u svojoj dnevnoj sobi. Nisam posustao i nisam ništa prihvatio što mi je obećavano. Niti sam šta tražio Radomiru za uzvrat.  Moja data reč nema cenu. Možda deluje malo čudno u sadašnjem vremenu, da neko da reč i po svaku cenu je očuva, pa još i političara, ali ja sam takav. Ko me bolje poznaje to zna odlično.

I Verko pade, sa njim padoše i moji u tom trenutku bivši prijatelji iz DS. Koji me u toku noći isključiše iz strane, iako sam jedino ja uradio ono što smo svi pričali, obećavali u  svim kampanjama i radili u proteklih 10 godina, aman ljudi 10 godina smo napadali Verka i on nas, od Vlatka preko Gorana Ivanovića, Dragana Planića i Dušana Obradovića, koji je sto puta u javnim nastupima rekao da mu je dečački san, da kada poraste i postane funkcioner DS smeni Veroljuba Verka Stevanovića, pa sto, dvesta, trista puta se video sa Radomirom po dva, tri puta dnevno su se viđali samo da smene Verka. I šta sad bi. Stiglo mišljenje iz BG! Jedino  Slađan Rakić je ostao pri svom stavu, nepromenjenom svi ostali ne samo što su slagali vas građane , najgore je to što su slagali sebe. Ej, slagali ste sebe, i s tim će te živeti do kraja života, vi ste ljudi koji čak i sebe samog lažete.

Mene izbaciše, a ja sam prošao golgotu, pravu golgotu, da sam izdajnik, prodana duša, preletač, najgore epitete. Kada se pogledaju činjenice jedini sam ostao pri svome stavu i jedini ja nisam prihvatio funkciju pomoćnika gradonačelnika.

Ubijaše me preko društvenih mreža, doslovce ubijaše. Stojički sam sve to podneo i nikom nisam ništa do danas nisam čak ni odgovorio. Da li znate gde su sada te velike demokrate? Neverovatno, na izbore išli na listi sa Verkom, i čim Verko ne napravi vlast oni odoše, šta mislite gde? Pa to ni Stiven Spilberg nebi mogao da režira. Uhlebiše se kod Radomira, odoše u vlast. Ej, moji ljudi. Raja ponovo  postao pomoćnik za prosvetu, a Dušan direktor Agencije za saobraćaj, Jasmina Predojević opet onaj pomoćnik gradonačelnika.

Ali šta je tu je.

Na tim izborima 2016. izašao sam opet kažu „lud“. Sam protiv svih. Statistička greška. Davali su mi 0,9-1,3%, nudili mi koaliciju različite političke grupacije i vlast i opozicija. Moj odgovor je bio NE, idem sam. Izašao sam kao grupa građana Kragujevača inicijativa sa svojim imenom i prezimenom Slađan Rakić i osvojio 4,8%. Nedostajalo je malo da pređemo cenzus i u gradskim parlamentu imamo 6 odbronika. Lepo ste pročitali 6 odbornika. Sam, bez Beograda, bez trulih koalicija, bez para, bez medija, ali sa vrednim timom ljudi  oko sebe. Još jednom javno veliko HVALA mom timu koji mi je verovao i stao uz moje ideje za bolji, bogatiji, pravedniji Kragujevac. Moj veliki prijatelj Dragan Planić je stao uz moje rame, kada su ra pojedine izvorne demokrate pitale zašto (u tom trenutku nisu znali celu priču pa im i ne zameram), Dragan Planić znajući celu istinu rekao kratko. ’’Slađan Rakić je za sve kragujevačke političare moralna gromada’’ Dragane hvala ti. Te tvoje reči “moralna gromada” i dan danas mi odzvanjaju u ušima i ponosim se time celim svojim bićem. Zato sam i uradio ovo danas.

23.12.2018. ispod crte. Život.

Mnogi se možda sada slade i kažu, e, to mu i treba kada je podržao Radomira.

Razmišljao sam sta da radim, da zovem nikoga neću.

Sve moje kolege pišu prigovor na ocene koje im je dao direktor Nebojša Vidović (pod krivičnom i matreijalnom odgovonošću tvrdim da ocenjivanje nije bilo regularno). Dok stigne odgovor komisije, prođe rok za socijalni program. Odlučih da predam zahtev za socijalni program, dobijem otpremninu, a posla za vredne i poštene ljude biće. Da je ocenjivanje bilo realno, možda bih vodio u okviru Zelenila,  malu službu sa 6 radnika, koja bi vodila računa oko uređenja parkova, a takođe sam iskoristio mogućnost da konkurišem na još dva mesta u novom preduzeću , druga želja mi je bila da budem upravnik Šarene pijace i treća rukovodilac pijace na Aerodromu. Nije bilo realno, ni bitno ko je šta radio, OCENJIVAČ, osoba koja iza sebe nema apsolutno ništa osim kompleksa i želje da pokaže lojalnost, jasno je rekao ljudima „Niste mi lojalni“. Kome? Ko je on? Kakvu lojalnost traži neko ko žmuri na probleme, pored koga prolaze „avioni i kamioni“ … ( o tome u sledećem javnom obraćanju)

Koga je briga šta sam radio u proteklih 21 godinu u Tržnicama, koga je briga što se kao volonter od 1997. godine bavim uređivanjem Eko parka i od deponije zarasle u korov i šipražje, napravio pomoću štapa i kanapa najlepši i najposećeniji gradski park, napravio kragujevački brend sa kojim smo mogli svi da se ponosimo, čak i ušao kao lekcija u predmetu osnovne škole „Svet oko nas“.

Ne zaboravimo da jedina stvar koja se u našem gradu ne prašta, to je uspeh.

Mene, ne može da oceni neki Vidović, jer nikada nije video ono što ja vidim, čak ni u snovima, ne dozvoljava mu inteligencija, on nema viziju, ideju, sitan je i sterilan.

Idemo dalje podignute glave, nepokolebljivo, kao nikada do sada sa uverenjem da je moguće da naš grad Kragujevac vode pošteni i vredni ljudi okupljeni u mom timu pod nazivom ALTERNATIVA.

Kragujevčani možete da birate –  da mi se priključite i preuzmemo odgovornost u vođenju grada posle izbora za otprilike godinu dana, ili da i dalje kukate kako vam ništa ne valja, kako su to sve prodane duše, za jedne glasate a oni pređu kod dugih.

Mi hoćemo zajdeno sa Vama da napravimo političku revoluciju.

  1. Da postavimo jasne ciljeve sa kojima ćemo da izađemo pred Vas;
  2. Da utvrdimo precizne empirijski merljive kritrijeume kako da nas pratite i kontrolišete da li ispunjavamo ono što smo vam obećali;
  3. I ono najvažnije da na kraju svake godine posle sumiranja rezulata izađemo pred Vas građane da nam date ocenu i to ne putem glasanja tj. zaokruživanja nekog anketnog listića) već ja vam obećavam da ćemo napraviti besplatnu aplikaciju koju svako može da skine i glasa;
  4. Ako dobijemo negativnu ocenu povlačimo se iz vlasti, jer ste vi to tako tražili;
  5. Verujte nam jer se totalno razlikujemo od drugih…”

 

Slađan Rakić

Predsednik političke organizacije ALTERNATIVA

 

P.S.: Nikada ne prodajte svoje dostojanstvo i nemojte dozvoliti da budete ocenjivani od onih koji Vam nisu ni do kolena!

Share the post "Slađan Rakić otvoreno o političkom progonu i otkazu"