Ovako je juče bilo u SKC-u! Vidojković poručio okupljenima: Ne smemo biti kukavice!

Juče je u punoj sali “Kutija šibica” u Studentskom kulturnom centru u Kragujevcu održana tribina “Buđenje zombija” u organizaciji udruženja “Nova Snaga” sa uvaženim gostom, književnikom Markom Vidojkovićem i Nikolom Nešićem, predsednikom “Nove Snage”.

Šta je zapravo “Buđenje zombija”?
– Kada kažem zombi, tu pre svega mislim na mlade, na sve ljude starosti do 30 godina. Svi znamo da na mladima svet ostaje, a u Srbiji su mladi toliko apatični da podsećaju na zombije. Nije mi čudno što stariji ljudi podsećaju na zombije, obzirom šta su sve preživeli, ali mi je neverovatno da su mladi toliko letargični. Oni za takvo stanje nisu krivi, pa ne možes da ih krivis, ali mozeš da im pomogneš da se promene.

Trenutna situacija u Srbiji
– Mi smo deo velike globalne bujice, i to na njenim marginama, a gde ona tačno vodi ne znam. Svaka bujica je opasna i u njoj možeš lako da se udaviš. Ratna privreda se zahuktala svuda na planeti, sukobi su stigli i do Istočne Evrope. Mi kao marginalni deo Evrope, ne smemo sebi da dajemo neku bitnu ulogu ili neki veliki značaj, jer više ne predstavljamo nikakav bitan faktor. Moramo da shvatimo da smo sebi najbitniji i da u ovom trenutku, kao neko koga nosi bujična masa, moramo da spašavamo živu glavu, jer nam preti nestanak. To se radi podizanjem svesti o nacionalnim ciljevima. Problem u tome je neuredjen sistem, vlasti koje se smenjuju a imaju jedan isti cilj, svoje lične interese. Građani moraju toga da budu svesni jer je situacija gotovo bezizlazna.

Da li je autocenzura jedna od najvećih prepreka da se kod mladih ljudi probudi svest?
– Jedina poenta autocenzure je strah. To je i najveća prepreka ka bilo kom napretku u životu. Čovek ne sme da bude kukavica celog svog života, a pogotovu ne kad je mlad. Meni je fascinantno da je u vreme Slobodana Miloševića taj strah bio manji nego danas. Valjda je to zato što narod u to vreme nije imao ni mrvice, benzin si kupovao na ulici, plate su bile 3 marke, bombardovali su te, krali izbore…. Kad je neko toliko radikalan i opasan kako je to bio Milošević, stvori se kritična masa koja se oslobodi tog straha i udje u borbu. Ali kada ti, kao danas, stalno bacaju po neku mrvicu, kod tebe se javlja strah da ne ostaneš bez njih, tu nastaje autocenzura kojom se kao čekićem lupamo po sopstvenim glavama.

Koja je tvoja poruka mladim ljudima koji su u dilemi da li ostati ili otići iz ove zemlje?
–  Ako voliš svoju zemlju, svoj narod i ako želiš da radiš za nju onda moraš da ostaneš ovde. Onda moraš da budeš izuzetno aktivan, da praviš puno dece i puno sr.nja vlastima! A ako ne želiš da svoj život protraćiš na državu koja je radila sve da u njoj ne budeš, onda probaj da se istakneš u  nečemu što znaš da radiš negde daleko na nekom mirnom ostrvcetu daleko od svega ovoga. Mada, najbolje je da uradiš nešto dobro za svoju zemlju i tek onda odeš na to ostrvce.