Nešić – KRAGUJEVČANIN koji uliva poverenje

Nikola Nešić, master inženjer elektrotehnike i računarstva, predsednik je Nove Snage od osnivanja 2014. godine, a od 2016. i odbornik u Skupštini grada Kragujevca. Predstavio se do sada na mnogo načina, ali sada želimo da njegov lik i delo približimo svima iz jednog drugačijeg ugla.

Nikola je rođeni Kragujevčanin, osnovnu i srednju završio je u Kragujevcu…

Detinjstvo sam proveo u centru grada Kragujevca. Tu sam načinio prve korake, prvi put šutirao loptu, „proslavljao“ svačiju svadbu uz trubače koji su me redovno buduli skoro svake subote i nedelje iz opštine, igrao basket na košu, koji komšije i nisu volele posebno kada odmaraju, a mi se zaigramo, igrao mali fudbal gde nam nije smetalo što su nam klupice golovi. Nisam voleo toliko da idem u obdanište, više sam voleo da idem na teren sa ocem i kao mali zavoleo putovanja. Moje prvo samostalno putovanje je bilo sa šest godina kada su me poslali kod bake u Paraćin. Polaganje kablova bila mi je skoro svakodnevnica, a omiljeni tereni su mi bili Dulene i Topola, pa i ne čudi što se danas bavim telekomunikacijama i obožavam pečenje „Kod Migeta“. Kada nisam bio „nadzorni organ“ išao sam u obdanište „Bambi“, gde me je svaki put otac potkupljivao krišom od majke, puter kiflom sa džemom, čiji miris i dan danas obožavam i podseti me na te dane.

Nakon obdaništa, birao sam da li ću ići sa drugarima iz vrtića u “Svetozar Marković” ili sa drugarima iz naselja u “Radoje Domanović”. Nekako se sve u životu poklopi i prva četiri razreda proveo u Svetozaru, a druga četiri razreda u Radoju. Iz sadašnje perspektive lepo je imati dve male mature i toliko prijatelja. Što se tiče sporta par godina sam trenirao odbojku, dok takmičenja nisam voleo ali sam iz ljubavi prema geografiji izlazio i bio prvi u gradu.

Upisujem Prvu kragujevčku gimznaziju 2003. godine i zahvalan sam toj školi čemu me je sve naučila, tada je bilo teško, ali je kroz život bilo lakše. U gimnaziji sam bio pravi “štreber”, učio sam puno, išao na rođendane i igrao “Football Manager”, jedinu igricu koju sam u životu i igrao. Bio sam solidan učenik, dve godine jako vrlo dobar, dve godine odličan. Jedini žal iz tih dana je kada znam koji je potencijal i energija te generacije, a da se ta energija troši van granica naše Srbije.

Nije mu bilo lako da prvi put napusti Kragujevac i ode na studije u Niš, a tada su mu putovanja promenila i pogled na svet…

Nakon gimnazije, rešio sam da sledim trasu svoga oca i postanem inženjer telekomunikacija. Upisao sam Elektronski fakultet u Nišu, osamostalio se, živeo sam prve godine sam u Nišu, na Bulevaru, što bi moj otac rekao: “Blizu ti je sve sem onog zbog čega si dole”. Nisam želeo u dom, želeo sam da živim sam, po prvi put u životu. Ali živeti sam u gradu gde ne poznaješ puno ljudi me je nateralo da krenem da se aktivno uključim u društveni život grada Niša. Pristupio sam Volonterskom centru i trudio se da budem dobar član. Učestvovao sam u raznim akcijama, čuvao štićenike u domu bez roditeljskog staranja, učestovao na raznim seminarima. Velika empatija sa štićenicima, nepremostiva razlika u struci, navela me je da promenim udruženje građana i postanem član Omladinskog edukativnog centra, ali i odvela ka mojoj drugoj ljubavi, turizmu. Počeo sam da organizujem studentska putovanja, sam osmišljavao turu, sakupljao putnike, bio vodič, a zaradu trošio na druga putovanja. Smisao putovanja mi je promenio odlazak u Siriju, gde sam otišao samo sa jednim rancem i shvatio način na koji možeš da upoznaš druge kulture. Kasnije su se ređala putovanja od Maroka do Kube. Uvek za pravi odmor izaberem zemlju, koja će mi totalno okupirati misli i pružiti nova znanja. Od 2010 sam krenuo saradnju i sa klubom američkog fubala “Wild Boars”, gde sam pomogao prilikom odlaska u inostranstvo. 2011. sam imao više pečata u pasošu nego ocena u indeksu, ali sam 2012. imao više ocena u indeksu nego dana kada nisam učio. No, nisam bio loš student, završio sam sa prosekom 8,84, stekao puno prijatelja na poludecenijskom boravku u Nišu, tu su kolege iz sada uglavnom konkurentskih firmi, ali i profesora sa kojima i dan danas sarađujem.

Vratio se u Kragujevac, zaposlio u SBB i krenuo u osnivanje Nove Snage…

Vratio sam se u Kragujevac, dobio posao u struci, započeo drugi život. Davne 2008. pričao sa Nemanjom (Čalijom) o problemima u gradu, on je u međuvremenu upoznao još ljudi koji slično razmišljaju i tako je nastalo udruženje Nova snaga 2014. godine. Organizacija koja je spremna da politički deluje, za početak, u gradu Kragujevcu i za jako kratko vreme, već posle prvih izbora postala deo Skupštine grada i naša glavna prednost je međusobno dopunjavnje, a zajedno imamo isti cilj.

Nešić i deo odborničkih kandidata Nova Snage na lokalnim izborima

Protekli izbori doneli su nova iskustva, koja danas možemo da maksimalno iskoristimo…

Kada smo postali deo Skupštine grada 2016. godine osećao sam veliku obavezu i odgovornost samim činom što sam odbornik. Tamo me je najviše zabolela neaktivnost odbornika, pre svega vladajuće većine, čime je bukvalno odobrena vladavina par pojedinaca, gde se Skupština svela na usaglašavanje i odobravanje, a ne mesto za raspravu i zajedničko delovanje, gde vlast predlaže, a cela skupština diskutuje o predloženoj temi. Nekada omladinci, sada grupacija sa predstavnikom u Skupštini je naučila pravila, spremna je da se grupiše pre svega sa građanskim opcijama i da menja naš grad. U međuvremenu svi smo napredovali u svojim strukama, svi smo se razvili, poneki dobili porodice i ostvarili se u ulozi roditelja i kao takvi mladi, a već ostvareni, sa budnim sugrađanima, bez senke beogradskih lidera, krećemo da nikad aktivnije menjamo stvari. Do sada iz trenutne pozicije nije se moglo mnogo, ali opet sam dao sebe koliko sam mogao, pružao inicijativu, bez ikakve nadoknade unapredio rad skupštinske sale u vidu livestream prenosa sednica.

Location4Me Serbia

Nikola Nešić krajem februara dovodi velikog ruskog investitora u Kragujevac…

Uskoro dovodim IT giganta u Srbiju i o tome će biti više reči krajem tekućeg meseca.
U SBB-u sam već skoro 5 godina, zadužen za centralnu i južnu Srbiju, za 20 gradova. Volim svoj posao i zaista uživam u njemu. Kad nešto volite onda je posao zadovoljstvo.
Takođe, 2016. sam osnovao sa mojim prijateljem Nikolom privatnu kompaniju koja je razvila svoj softver i mobilne aplikacije – Location4me Serbia, čiji je zadatak da kako stranci tako i naši državljani mogu da se upoznaju sa Srbijom. Tu sam spoznao stanje birokratije u Srbiji, koliko je teško probiti se, ali i svest ljudi. Dovoljno je reći da je aplikacija zanimljiva IT gigantu sa 6500 zaposlenih, a moram da ubeđujem npr. turističku organizaciju Kučeva ko smo mi i koji je naš potencijal.

Verujem da će se u Srbiji živeti bolje i boriću se za to dokle god budem imao snage. Verujem pre svega u nas i da ćemo se konačno probuditi, ne samo žaliti, već raditi i napredovati. Što mi budemo više napredovali u glavama time će i naše okruženje. Vreme je da se suočimo sa realnošću, podsetimo moralnih vrednosti i borimo zajedno!

Nikola ove godine zasniva i svoju porodicu, što predstavlja još jedan važan korak u njegovom životu.