Marija Ilić Paunović: Srbiji je neophodna kultura

Na temu o kulturi pričalo se danas na konferenciji za novinare koalicije „Moramo“, gde se Nikola Nešić, ispred gradskog odbora Zajedno za Srbiju i izborne liste, pre svega zahvalio Mariji Ilić Paunović, koja se kao pojedinac priključila koaliciji „Moramo“.

Marija Ilić Paunović o kulturi u Srbiji:

“Treba li Srbiji kultura? Ne samo da treba već je neophodna i mora da postoji u izmenjenom , drugačijem i pristupačnijem obliku od ovoga koji imamo sada.

Viralna izreka „Za ŠTA se onda borimo?“, koja je pripisivana engleskom ratnom premijeru Vinstonu Čerčilu kao odgovor na predlog da se usled ratne krize nedostatak sredstava dopuni i iz budžeta za kulturu, bila bi  odličan primer odgovora na sramotnu državnu politiku Srbije, koja je čak i u nedavnom kriznom periodu u rebalansu budžeta kulturu jednostavno preskočila.

Umetnosti su neophodne za svaki celokupni život nacije,  a Država je DUŽNA da ih podrži. Aktuelnu srpsku kulturnu politiku cini diskriminacija nezavisne kulturne scene i ogromnog broja stvaralaca koji nemaju status slobodnih umetnika ili stalnu saradnju sa ustanovama kulture.

Napravimo test.  Ako nekog pitate kako je prolazio stres vanrednog stanja u doba korone, obični odgovori su – čitanje knjige, slušanje muzike, gledanje filmova i serija, pokušaji umetničkog stvaranja. Sve je to kultura . Kao što i van krize, gostu koji dolazi u Beograd ne pokazujete „Beograd na vodi“ nego Kalemegdan ili Narodni muzej, u Kragujevcu ga ne vodite da vidi „IT park“ nego prvi državni teatar, a u Kruševcu mu ne pokazujete kapiju subvencionisane nemačke fabrike nego Lazarevu kulu i spomenik kosovskim junacima.

Kultura Srbije kao opšte dobro svih građanki i građana nije zaslužila sadašnji tretman. Najčešće predstavljen kao trošak od ovdašnje „neoliberalne politike u pokušaju“, a toliko različit od evropskih, ali i ovdašnjih učenja.

Potpuno je necivilizovano  da Srbija ima najniži budžet za kulturu u regionu sa kojim se realno i trebamo porediti, a kamoli u odnosu na evropske zemlje ka kojima se teži. Nepravedno je da se velikom broju ljudi koji ne pripadaju partijskim institucijama uskrati pravo na rad, odnosno egzistenciju. Sramotno je da kulturna politika ove države gotovo četiri decenije nema status prioriteta. Ali, sve se može i mora promeniti u kulturi, ako napravimo  dogovor da je KULTURA VAŽNA. Da je kultura sve i da je kultura svuda oko nas. kultura je identitet jedne nacije.

Ono sto danas nedostaje kulturi a Mi moramo da uadimo je prvenstveno dijalog između aktera u kulturi ,donosilaca gradskih politika,javnih institucija ,nezavisne scene i publike.  To bi znacilo pored povećanja budžeta za kulturu I vecih izdvajanja I  osmišljavanja i implementacije sistemskih i strateških rešenja u pogledu raspodele odgovornosti, prostora, finansija i drugih resursa tako da izvrsnost bude nagrađena, nezavisna kultura omogućena, amaterizam podržan, savremeno stvaralaštvo vidljivo, umetničko obrazovanje demarginalizovano, a nasleđe prepoznato kao osnov na kojem svi zajedno gradimo nove odnose.

Kultura mora da bude  za sve,dostupna svima I svuda. Kako bi to bill moguce , radićemo na reafirmaciji zapustenih i napustenih prostora , zapostavljenih kulturnih centara, domova kulture i drugih prostora . Uspostavićemo nove modele korišćenja postojeće infrastrukture na lokalu kako bi bili dostupni što širem krugu ljudi. Centri kulture pripadaju zajednicama u kojima se nalaze, i one imaju pravo da u njima ne samo konzumiraju nego i stvaraju kulturu.

Raspodela javnih sredstava u kulturi kao i konkursne procedure, kriterijume odlučivanja i njihove rezultate učinićemo jasnim,trasparentnim i javno dostupnim, a njihovo sprovođenje vršiće nezavisne komisije.

Napušteni prostori su jedan od izuzetno vaznih resursa.. Napušteni i nedovoljno korišćeni prostori biće aktivirani za uspostavljanje novih centara nezavisne kulture i drugih društvenih potreba. Ove prostore revitalizovaćemo uz aktivno učešće lokalne zajednice i lokalnih organizacija kako bi bili prilagođeni potrebama sredine i maksimalno iskorišćeni (kao što je to, recimo, penzionerski klub u toku dana, amatersko pozorište predveče i koncertni prostor u večernjim satima.)

Razmena i umrežavanje kulturnih činioca.  Podržavaćemo i podsticati razmenu programa i podrške između različitih institucija, organizacija i kolektiva da bismo različite kulturne sadržaje učinili dostupnijim što većem broju građana i građanki.

Moramo da postavimo kulturu na drugacije I potpuno stabilne  osnove ali to moramo svi zajedno. I zato ovom prilikom pozivam sve ljudi, kulturne radnike ,nezavisne umetnike I  sve one koji shvataju da je kultura neophodna za zdravo drustvo da nam se prikljuce i da svojim aktivizmom i učešćem doprinesu borbi, razvoju i obnavljanju kulture.