Država i Kragujevac moraju bolje da sarađuju

Da li savremena demokratija podrazumeva izbore za sve nivoe vlasti ili je dovoljno da građani na nacionalnom nivou ukažu poverenje kome žele, a da se takav princip kasnije “preslika” na pokrajinske, gradske i opštinske uprave? U srpskom slučaju teorija, ustav i zakoni, govore jedno, a u praksi, evidentno, samo “upodobljene” strukture mogu da funkcionišu.

Kragujevac se nalazi u veoma teškoj, pre svega, finansijskoj situaciji i to odavno nije tajna. Međutim, tumačenja razloga zbog kojih je do takve krize došlo se razlikuju od tačke posmatranja, ali i dnevno političkih interesa onoga ko ih iznosi.

Zašto Kragujevac nije još uvek povezan sa korodorom 10? Zašto nema ni severne ni južne obilaznice? Zar transferna sredstva republike za Kragujevac zaista treba da budu na nivou desetosturko manjih opština? Zašto država ne ispunjava svoje, zakonima i međunarodnim ugovorima, preuzete obaveze?

Odgovor je jednostavan, ali i istovremeno, po demokratiju i građanski uređenu državu, zastrašujući – kragujevačku samoupravu vode političke opcije koje nisu identične, čak ni bliske, onoj na državnom nivou vlasti.

Dakle, građani Kragujevca takvim političkim delovanjem postaju taoci politikanstva i sitnijih, možda i krupnijih, stranačkih interesa.

Od doline gladi devedesetih do “grada budućnosti” u prvoj dekadi 21. veka, a zatim, nekoliko koraka unazad i Kragujevac već srlja ka neslavnoj tituli iz prošlosti.

Kragujevčani su, nakon 2000. godine, već podnosili veliki teret tranzicije, ostajali bez posla, “Nova snaga” veruje da je nepotrebno da se ponovo kroz sve to prolazi tokom nekih novih bolnih “reformi”.

Jednostavno, građani Kragujevca nemaju vremena za političke igre!